Sedite. Koža pod vama blago škripi, čaša u ruci leži sigurno. Led se lagano topi u starom single maltu, a dim iz tompusa se u tankim spiralama gubi prema staklu. S druge strane – reka. Mirna, široka, nepomična kao vreme koje ovde ne važi.

Niste ovde da biste požurili. Došli ste jer znate razliku između dobrog i neponovljivog. Pogled kroz prozor ne traži pažnju – samo vas podseća da je sve u redu. Da ste na pravom mestu. Da mir postoji.

Avion na zidu – simbol nečeg dalekog, a dostižnog.
Stare vrednosti, nova poglavlja. 

Na polici – viskiji koje nećete naći u svakom baru. Pića koja nose priče. Globe bar u uglu, stara mapa sveta, čeka da se neka ideja, neki plan, izvuče iz džepa i postane stvaran. Ovo je prostor za ljude koji znaju šta hoće. Koji su već stigli, samo su rešili da ostanu još malo. Zbog ukusa, pogleda, trenutka.

Reka i vi. Jedan dim, jedan gutljaj. Sve ostalo može da sačeka.