Ovaj enterijer je odgovor na pitanje: Kako bi izgledao dom kada bi se priroda i arhitektura dogovorile da sarađuju, a ne da se bore?

Otvoreni plan, drvena konstrukcija sa vidljivim gredama i svetlosne ose koje se probijaju kroz krovne prozore – sve govori o slobodi prostora i laganom življenju. Ovo nije kuća za grad, ovo je kuća izvan buke.

Enterijer koji diše na veliko

Prostor je koncipiran kao celina bez zidova – kuhinja, trpezarija i dnevna soba teku jedna u drugu bez prekida. Drveni pod prati ritam greda na plafonu, a teksture su pažljivo uparene: grubi kameni zidovi, zagrejani svetlim tekstilom i masivnim nameštajem.

Sofa pozicionirana prema svetlosti, centralno postavljeni sto sa prirodnim šarama drveta i mekana sfera jastučić – kao da poručuju: „Ovde se sedi duže nego što se planiralo.“

Trpezarija koja okuplja i bez povoda

Veliki drveni sto i desetak pažljivo biranih stolica sa preplitanim naslonima pozivaju na okupljanje. Ovo je prostor za duge razgovore, praznike, jutra koja mirišu na sveže pecivo i mir. Detalji su nenametljivi – ništa ne skreće pažnju sa prisustva.

Drvena konstrukcija kao estetika, ali i karakter

Vidljive grede nisu samo dekor – one su glavna tema. Njihova izražena struktura daje prostor dubinu i stabilnost. Arhitektura je ovde iskrena: pokazuje šta drži, ne skriva kako je napravljeno. I to joj daje šarm.

Ognjište kao tačka oslonca

Centralni kamin, savremenog dizajna, sa drvetom uredno složenim ispod, daje osećaj doma. U kontrastu sa velikim volumenom prostora, ova peć deluje kao zagrljaj u središtu prostorije.

Mesto za psa. Mesto za ljude. Sve ima smisla.

Ništa nije zaboravljeno – ispod stepeništa je niša sa jastukom za psa. To je detalj koji tiho kaže: „Ova kuća je za život, ne za pokazivanje.“